Milan Keleuva

Moje ime je Milan Keleuva. Rođen sam u Glini 11.marta 1979.godine.Za neupućene u geografiju to je u Hrvatskoj. Sada živim u Kosjeriću,Srbija.Ovde sam od 1995.god.Po struci sam automehaničar(ne zovite me da popravim vaš auto),po zanimanju slikar,a po hobiju fotograf i kad imam vremena vozač bicikla. Do sad sam imao nekoliko samostalnih izložbi i 4 puta sam učestvovao na Smotri Umetnika Amatera Zlatiborskog Okruga.
Odrastao sam bez roditelja.Brat,sestra i ja od 1985. do 1988.godine u Petrinji u dečjem domu, a posle toga nas je tetka usvojila i vratili smo se u Glinu.
Sa slikanjem,tj. sa crtanjem sam počeo 1993.god. Razlog što sam počeo da slikam je malo zanimljiv.Ja i moj najbolji prijatelj smo zajednički nacrtali karikaturu jednog mnogo ružnog,dvozubog nosonje s tri dlake na glavi.Taj nosonja je nasmejao jednu devojčicu koja se meni ko bajagi sviđala(da ne kažem da sam odlepio za njom). Ja sam joj nastavio crtati razne kombinacije raznih karikatura,jer mi je naravno bilo prijatno da bude u mojoj blizini.To je bio dobar način da je zadržim u mom drustvu i uspevao je.Ona je bila inspiracija za start umetnosti u mom životu.Mislim da ona tog i nije svesna.Ona je otišla iz mog života,ali slikanje je ostalo.Sve u svemu hvala joj. To bi bio odgovor na često pitanje u mom životu „Kako si počeo da slikaš?“
Za vreme rata u Hrvatskoj nije baš bilo mnogo struje za gledanje TV.Dosta vremena sam provodio u kući čitajući knjige i naravno crtajući.Imao sam pauze od po nekoliko meseci,pa čak i godinu dana da ne uradim nijedan crtež,pa onda periode inspiracije kad sam radio na desetine crteža.Na žalost svi ti crteži su ostali u Hrvatskoj kad smo otišli 1995.god.Nadam se da krase nečiji zid i da nisu poslužili za vatru.Volio bih ponovo da vidim te crteže.
Godinu dana je prošlo od Oluje,a ja nisam uradio ni jednu sliku.Postavljam sebi pitanje: „Čoveče,pa ti si nekada crtao,zbog čega si prestao?“ Nisam znao odgovor na to pitanje,ali sam uzeo olovku i nacrtao istog onog ružnog nosonju kao tri godine ranije,pa onda drugog,trećeg..... Svaki novi crtež je bivao sve bolji i bolji.
Godinama sam živeo u Kolektivnom Centru za izbeglice na Vardi. Tu sam uradio nekoliko stotina crteža. U novembru 2000.godine sam razmisljao šta sam i gde sam. Šta raditi?.Imao sam 21 godinu. Živeo sam u kolektivnom centru za izbeglice. Na Vardi. 18 km od Kosjerića. Nezaposlen. Loša perspektiva. Šta raditi? Jedina ideja koja mi se sviđala je bila: ŽELIM BITI SLIKAR. Da radim slike i da ih prodajem. Da živim od mojih slika. I uradio sam „Rijeku u Magli“. Počeo sam da radim slike,ali gle vraga,nisam nikako mogao da ih prodam.Možda mi slike i nisu tako dobre kao što sam mislio!Šta sad? Možda da nađem posao? Krenuo sam po Kosjeriću da se raspitujem za posao i našao sam ga. Godinu i 6 meseci sam putovao svaki dan po skoro 40 km kad se saberu odlazak na posao i povratak kući. Stopirao,tražio prevoz kući(kao da se internat može nazvati kućom),putovao po najvećoj vrućini i najledenijoj zimi.Od slika nisam odustajao.Kako dođem kući uzimao sam pribor i slikao.Čak sam uspeo i da prodam nekoliko slika.Pa dobro dao sam ih jeftino,ali sam ih ipak prodao.
19.januara 2003. sam imao svoju prvu samostalnu izložbu u Kosjeriću.Za mene ogromni korak.Na izložbi je bilo oko 80 posetilaca.Za Kosjerić baš uspešno,pogotovo što je napolju temperatura bila minus 20. Ime izložbe je bilo „Crno-bijeli svijet“.Izloženo je 20 slika.
U oktobru 2004.godine sam otišao na Zlatibor u posetu Božu Kovačeviću,poznatom slikaru da proceni da li su radovi koje sam mu doneo dobri.Da mi pruži neki savet,sugestiju ili kritiku.Jedina zamerka mu je bila što ne koristim boju.Posebno mu se svidela slika „Šetač“ koju sam u tom momentu radio i koja je bila urađena do pola.Rekao je za sliku: „Što se mene tiče,ova slika kakva je sada , gotova je“....“VIDIM DA IMAŠ TALENTA,JEDINI SAVET KOJI MUGU DA TI DAM JE –RADI,SAMO SLIKAJ!“rekao je.Posle razgovora sa njim sam dobio veliku dozu samopouzdanja..
Da budem jasan, tada sam radio samo crno bele slike.Prvu sliku u boji („Jedrenjak“) sam uradio u maju 2005.god.Crno bela tehnika je moja omiljena , ali sam zbog komercijale morao da radim i boju.To se prodavalo,a crno i sivo ne. Boju sam ubacio u moje slike posle mnogo nagovaranja i to je bio dobar potez. Obrad B. Jovanović , akademski slikar mi je dao prve uljane boje i nekoliko saveta kako se slika uljem.To je za mene bilo sasvim novo,ali sam se brzo uklopio.
Uglavnom došao je momenat da mogu da živim od mojih slika.Svakom godinom je sve bolje i bolje.

Adresa: Novi Sad, 21000 Novi sad
Telefon: +381638480673
E-mail: milan@keleuva.com
Internet: www.keleuva.com